Mnogi budući roditelji nisu upoznati sa mogućnostima regenerativne medicine, a u isto vreme smo svedoci napretka u biotehnologiji. Sa druge strane stalno vidimo kako se traže sredstva za lečenje i/ili traženje donora za transplantacije. Zato je važno znati koje su razlike između javne i privatne banke matičnih ćelija.
1) Pravo vlasništva nad matičnim ćelijama
Osnovna razlika kod čuvanja matičnih ćelija je u pravu vlasništva nad biološkim materijalom. U javnim bankama biološki materijal se poklanja i uslučaju nužde posle određenog vremena, donor nema prava nad tim i shodno tome mora da pronađe kompatibilnog donora. Obično ta cena se kreće između 25000-45000 evra i više.
U privatnim bankama je suprotno -sačuvane matične ćelije su vlasništvo roditelja do navršavanja punoletstva deteta i posle toga vlasništvo prelazi na dete. Banka matičnih ćelija Biohellenika čuva matične ćelije kako za autologne transplantacije deteta tako i za alogene transplantacije najbližih članova porodice – majka, otac, brat ili sestra.
U slučaju da ne postoje sačuvane matične ćelije deteta, najbolje alternativno rešenje je da se od sestre ili brata sačuvaju. Mnogi roditelji upotrebljavaju matične ćelije drugog deteta, iz krvi pupčanika, za lečenje prvog deteta.
2) Visok procenat kompatibilnosti tkiva
Čak i da matične ćelije ne upotrebi samo dete, u slučaju nužde može da ih upotrebi drugi član porodice. Procentualno kompatibilnost tkiva članova porodice je veća u odnosu na kompatibilnost nekog drugog kompatibilnog donora iz javnih banaka.
3) Stalan pristup
Matične ćelije su vam uvek na raspolaganju. U slučaju nužde ne gubi se vreme za traženje kompatibilnog donora, koje je u većini slučajeva veoma kratko. U životu često dolazi do nepredvidivih situacija ili dete ima nasledne bolesti. U svakom slučaju, vi imate odmah dostupne matične ćelije. Biohellenika ima neophodan uzorak i mogućnost slanja do svake bolnice u svetu.
4) Bez komplikacija ili odbacivanja transplanta
Za autologno lečenje se koriste sopstvene matične ćelije, koje uvek garantuju uspeh, jer su ćelije potpuno kompatibilne. Kod alogenih transplantacija ( kada se upotrebljavaju ćelije člana porodice) uspeh je takođe siguran, ne samo zbog kompatibilnosti tkiva, no i zbog naslednih osobina roditelja.
5) Upotreba matičnih ćelija više od jednog puta
U regenerativnoj medicini pacijent treba da upotrebi isključivo sopstvene matične ćelije. U posebnim protokolima Biohellenike sačuvani uzorci, mogu biti upotrebljeni više puta jer se nalaze u više krioampula. Ovo je veoma bitno, jer nije potrebno odmrzavati celu količinu sačuvanih matičnih ćelija, već samo određenu količinu ( npr 1-2 ampule). Ostatak se može duže čuvati.
6) Cena ima veliki značaj
Čuvanja matičnih ćelija je relativno skupo, ali u poređenju sa traženjem donora je deset puta jefinije. Matične ćelije pripadaju porodici , bez dodatnih rashoda i mogućnošću neometanog korišćenja. Cena traženja i nalaženja donora za alogeno lečenje u javnim bankama varira između 25000-45000 evra, i tu sumu pacijent plaća unapred. Uplaćena suma se ne vraća u slučaju nekompatibilnosti.
7) Pristup novinama biotehnologije i sopstveni patenti
Privatne banke matičnih ćelija ne samo da imaju pristup najnovijoj biotehnologiji, već neke od njih razvijaju i sopstvene izume. Zaključuju se saradnje sa različitim medicinskim univerzitetima i bolnicama u cilju otkrivanja novih tehnologija. Biohellenika na primer ima 5 sopstvenih izuma na svetskom nivou i mnogobrojna partnerstva, uključujući i univerztet Duke u SAD. Osim lečenja matičnim ćelijama, Biohellenika je razvila podmlađujuće kreme za lice sa sosptvenim matičnim ćelijama.
Regenerativna medicina je oblast koja se najbrže razvija u medicini. Ako zamislimo tehnologiju (npr telefoni, koje koristimo) pre 20 godina i sada, zamislite kakav napredak je tek u oblasti biotehnologije. A sada zamislite šta će biti za 20 godina. Svedoci smo neverovatnog napretka u upotrebi matičnih ćelija. Medicinska istraživanja se sprovode i za lečenje Covid 19- upotrebom mezenhimalnih matičnih ćelija.
Sačuvajte matične ćelije u jednoj od najvećih banaka tkiva u Evropi – Biohellenika Grčka.